Srčani markeri ili kardijalni markeri su karakteristični biološki indikatori koji se koriste za identifikaciju (često preko praćenja indirektnih promena), fizičkih oštećenja i poremećaja i mera za procenu funkcije srca. Oni mogu biti korisni u ranom predviđanju ili dijagnozi bolesti Iako se o njima često govori u kontekstu srčanog udara (infarkta miokarda), i druga stanja mogu dovesti do povećanja nivoa srčanih markera.
Naziv
Kako su većina ranih identifikovanih markera bili enzimi, kao rezultat toga, ponekad se prvobitno se koristi termin srčani enzimi. Kao su međutim u upotrebi markeri koji nisu svi trenutno se sve manje koristi naziv srčani enzimi (na primer, u formalnoj upotrebi, troponin se ne naveden kao srčani enzim).
Značaj
Kardijalni markeri omogućavaju dijagnozu i karakterizaciju srčanih oboljenja, pa je tako:
- visokoosetljivi troponinski test je specifičan za srčani udar,
- mijeloperoksidaza je moćno sredstvo za rano otkrivanje formiranja plaka.
- homocistein je povezan sa brojnim neurodegenerativnim bolestima, kardiovaskularnim događajima a posebno moždanim udarom. Pokazalo se da je homocistein vredan marker i za ranu dijagnozu nedostatka folata i vitamina B, koji su uključeni u anemiju i niz hroničnih bolesti.
Na osnovu povišenih koncentracija u plazmi, može se predvideti ishod i identifikovati visokorizične grupe kojoj će ovaj test pomoći u prevenciji i terapiji.
Primena i merenje
Merenje srčanih biomarkera može biti korak ka postavljanju dijagnoze određenih stanja. Dok snimanje srca često potvrđuje dijagnozu, jednostavnija i jeftinija meroda je merenja srčanih biomarkera koji mogu ukazati lekaru na to da li su komplikovanije ili invazivnije procedure opravdane. U mnogim slučajevima medicinska društva savetuju lekare da merenje biomarkera učine početnom strategijom testiranja, posebno za pacijente sa niskim rizikom od srčane smrti.
Mnogi proizvodi kao akutni kardiološki markeri plasirani su na netradicionalna tržišta, u bolničke urgentne centre umesto u tradicionalna bolnička ili klinička laboratorijska okruženja. Konkurencija u razvoju proizvoda za dijagnostiku srčanih markera i njihovoj ekspanziji na nova tržišta jesvakim danom sve intenzivna.
Nedavno je namerno uništavanje miokarda alkoholnom septalnom ablacijom dovelo do identifikacije dodatnih potencijalnih markera.
Kreatinin kinaza (KK) se pojavljuje u obliku tri izoenzima, koji su dimeri sastavljeni od dve vrste monomernih podjedinica. Izoenzimi uključuju sve tri kombinacije monomera, M (izveden iz skeletnih mišića) i B (izveden iz mozga), predstavljeno oznakama MM, MB i BB.
Mnogi organi sadrže kreatinin kinazu, ali je distribucija izoenzima različita u svakom od njih. Skeletni mišići su veoma bogati MM izoenzimom, dok mozak, želudac, creva, mokra;na bešika i pluća prvenstveno sadrže BB izoenzim.
MB izoenzim je pronađen u značajnim količinama (15 do 20%) samo u tkivu miokarda. Stoga je aktivnost ukupnog serumske kreatinin kinaza povećana kod mnogih bolesti. Nedostatak specifičnosti ograničava njegovu dijagnostičku vrednost. Međutim, značajna razlika u profilima kreatinin kinaza izoenzima iz različitih organa učinila je Kreatinin kinazu jednim od najkorisnijih enzima u dijagnozi akutnog infarkta miokarda. Kreatinin kinaza-MB se pojavljuje u serumu, odražavajući njegovo jedinstveno prisustvo u tkivu miokarda.
Serijska određivanja kreatinin kinaza izoenzima u kliničkoj laboratoriji najčešće se koriste kao podrška dijagnozi sumnje na infarkt miokarda.
Izvor: Wikipedija