Anemija ili malokrvnost je stanje koje se razvija zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi. Ovo oboljenje može da ima veoma ozbiljan uticaj na život obolelih osoba i da dovede u najtežim oblicima do smrti.
Uticaji na telo
Krv se sastoji od 3 tipa ćelija (crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica) koje cirkulišu krvotokom. Eritrociti sadrže protein hemoglobin koji prenosi kiseonik iz pluća do svih ćelija u organizmu. Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju, mali broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dostava kiseonika organima kao što su mozak, srce i mišići smanjena i samim tim ćelije dobijaju manje hranjivih materija. Na taj način anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Kada je broj eritrocita smanjen, srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj eritrocitima.
Uzroci
Mogući uzroci anemije su:
- Gubitak krvi
- Brojna oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa
- Neželjena dejstava lekova
- Neodgovarajuća ishrana i nedostaci vitamina i gvožđa
Simptomi
Zbog manjka crvenih krvnih zrnaca, smanjeno je dopremanje kiseonika do svih ćelija u organizam i samim tim dolazi do ispoljavanja različitih simptoma. Ako je anemija blagog stepena, ne moraju da se ispolje znaci i simptomi bolesti. Ukoliko je anemija hroničnog tipa (traje duže vreme), telo može da se prilagodi novonastaloj situaciji i da kompenzuje promene. U ovom slučaju simptomi mogu da se pojave tek kad anemija postane težeg stepena.
Ona pogoršava tegobe koje stvaraju i druge bolesti ukoliko se međusobno udruži pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju veoma izraženi.
Pokazatelji anemije mogu biti sledeći:
- Umor – pospanost
- Slabost – brzo zamaranje
- Vrtoglavica i nesigurnost
- Bledilo kože i sluznice usana, desni, konjunktiva, noktiju i dlanova
- Ubrzan srčani rad – tahikardija
- Osećaj hladnoće naročito ekstremiteta – ruku i nogu
- Bledilo
Teška anemija može da uključi i bolove u grudima, anginu, vrtoglavice i nesvestice.
Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenjima važno je pregledati se kod lekara posebno ukoliko postoji osećaj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba.
Dijagnostika
Lekari utvrđuju postojanje anemije kroz razgovor sa pacijentom o njegovim tegobama, pregledom obolelog i izradom krvne slike. Krvna slika se danas radi pomoću aparata koji daju informaciju broju eritrocita (RBC) leukocita (WBC) i trombocita (PLT). Na rezultatu krvne slike se često nalazi broj, veličina, oblik i opis još nekih fizičkih karakteristika ćelija krvi. RBC predstavlja broj eritrocita i predstavlja skraćenicu iz engleskog „red blood cells“. Hemoglobin označen skraćenicom Hb, se nalazi u eritrocitima i učestvuje u prenosu kiseonika. Hematokrit ili Hct, je procenat uobličenih elemenata u krvotoku. Normalne vrednosti hemoglobina se kreću od u rasponu od 120 do 160 grama po litru za odrasle žene i 130 do 180 grama po litru za odrasle zdrave muškarce. Anemijom se smatra stanje kada nivoi hemoglobina i hematokrita padnu ispod normalnih vrednosti zbog čega se javlja poremećaj funkcije organa i sistema sa napred navedenim simptomima.
Izvor: Wikipedija